Somborski šahovski klub (SŠK) spada među naše najstarije osnovane šahovske organizacije: osnovan je 30. septembra 1922.godine.Prema podacima mariborskog „Šaha“ na Saveznom kongresu u Celju, 1922.godine, osnivači „Jugoslovenskog šahovskog saveza“ bili su predstavnici deset šahovskih klubova: Karlovac, Litija, Ljubljana, Ljubljana-Spodnja Šiška, Maribor, Osijek, Split, Veliki Bečkerek, Celje i Zagreb.Dakle to su preteče SŠK-a.
Neorganizovanog šaha bilo je i ranije.Krajem XVIII veka počeo je da buja kulturni život u Somboru pa i prvi kafanski šah.Nosioci su bili uglavnom oni, koji su se vraćali sa studija iz inostranstva.U tom periodu, negde oko 1780. godine, kako kaže šahovski publicista i majstor Ozren Nedeljković, došao je u Sombor mađioničar i opsenar „Filadelfija“, koji je imao i snagu šahovskog majstora. Da bi ga privoleli, da i sa Somborcima igra šah, pozvali su ga u lov u jedan kaštel.Bilo je malo lova, više šaha, a i terevenke. Izjutra, dok je mađioničar još spavao, u gostinsku sobu se ušunjao veliki pas i dobrodušno ga liznuo po licu.Umetnik se toliko prestrašio, da je iskočio kroz prozor i počeo vrištati- Lav, lav!Napao me je lav! „Filadelfija“ je formalno pobegao, ali je priča o „bačkom lavu“ još dugo živela.
Sledeća notacija potiče iz 1867. godine. Novosadska „Matica“ u svom broju od 28. 2. kaže, da je „po primeru svoje braće osnovala mnogobrojna omladina somborska, družinu pod naslovom „Šahovsko društvo“.Predsednik je bio dr N. Maksimović, a tajnik mladi pesnik P. Despotović“.Šah se preporučuje kao plemenita, nevina i umna zabava ali i danguba!
U to vreme, 1888. godine, maturirao je u Gimnaziji u Somboru Nikola Konjović, kasnije naš prvi organizator serioznog šaha, autor prvih pravilnika, koji je prvi doneo u Zagreb šahovske satove, šahovsku literaturu itd. Već tada forsirao je šahovsku igru, pa su u srednjim školama bile i šahovske sekcije. U somborskoj Srpskoj čitaonici šah postaje omiljena igra već i u doba kad je predsednik bio dr Laza Kostić, naš veliki pesnik (1901-1910). „Trgovačko kolo“ osnovano 1908. godine i odmah je uvelo šah i bilijar.
Odmah posle prvog svetskog rata „kafanski šah“ je još više živnuo, blagodareći dr Aladaru Erdeyu, apotekaru i zetu tadašnjeg župana Vojnića.Iz tog kafanskog šaha rodio se i prvi jugoslovenski šahovski majstor. Dr. Erdey je 1921. godine na prvom saveznom turniru, posle Kongresa, u Celju osvojio prvo mesto, titulu prvog jugoslovenskog šah.majstora i prvu nagradu od K.3000. Iza sebe je ostavio Königa, V. Vukovića, Poljaneca, Kramera itd.
Ideja o osnivanju SŠK rodila se, verovatno, baš u Celju.Na saveznom kongresu za prvog predsednika izabran je dr Milan Vidmar, a za prvog potpredsenika Nikola Konjović, u to vreme član Glavne drž.kontrole u Beogradu.Vidi se to i po tome, što je na osnivačkoj skupštini Kandidacioni odbor bio sastavljen od Đure Bikara, kasnije dugogodišnjeg predsednika, dr Aladara Erdeya, dr Petra Vukičevića i Fedora Pavlovića, koji su postali „plen“ šahovske igre pod dojmom uspeha dr Erdeya. U prisustvu četrdeset osnivača, prvih i najuglednijih građana, aklamacijom je izabrana sledeća prva uprava SŠK-a: Predsednik dr Stevan Maksimović, gradonačelnik; I i II potpredsednik dr Stevan Špicer, lekar i Zlatoje Krotin, inžinjer; tajnici Franja Sevald, profesor, Gruja Purkarević, činovnik i Hugo Šefer, bankar; blagajnik Elek Hrabovski, trgovac; kontrolori Mladen Grenčarski, činovnik i dr Dezider Zatonji, advokat; odbornici dr Petar Vukičević, direktor Gimnazije, dr Aladar Erdey, dr Joca Lalošević, advokat, dr Branko Paunović, advokat, dr Ferdo Štajn, advokat, Fedor Pavlović, predsednik Županijskog siročarskog stola, dr Janko Janek, vojni lekar, Đura Bikar, predsednik Siročarskog stola, Velimir Čonić, učitelj i Alfons Besednjak, činovnik.Vredno je zapaziti da su aktivni šahisti bili i predsednik dr Maksimović te dr Erdey, naročito Mladen Grenčarski, koji je kasnije otišao u Zagreb, ali je poslednje godine života ponovo u Somboru proveo. Strastven šahista bio je i dr Petar Vukičević, koji je svog učenika gimnazije Ivkova, oca velemajstora Bore Ivkova često zvao sa časova, na partiju šaha.
Iz Uprave koja je udarila temelje SŠK-a jedino je u životu, 91-godišnji veteran Elemer Hrabovski, još uvek živaha i vitalan, koji rado priča o šahu i o svojoj remi partiji sa Marocijem. Zanimljivo je, da je zapisnik sa osnivačke skupštine vodio sada advokat dr Fedor Konjović, brat našeg umetnika Milana Konjovića, koji se nije „posvetio“ šahu.
„Osnovna pravila Somborskog šahovskog kluba“ prezentirana na pet mašinskih stranica, primljena su aklamacijom.Član drugi (bilo ih je 27) kaže: svrha je kluba igranje, učenje i propagiranje šaha te raditi na disciplinovanju i razvijanju moralnih osobina, a na suzbijanju hrđavih strasti i štetnih hazardnih igara. Osnovni, redovni, počasni, dobrotvorni i potpomažući članovi mogla su biti samo lica neporočne prošlosti, sa navršenih 18 godina, a maloletni samo po pristanku roditelja... Nepristojni i oni koji ne plaćaju članarinu biće prvo opomenuti a potom i isključeni.
Čl.27.: Ako se SŠK ne pridržava svrhe ili je njegov radna štetu države ili pojedinca, Kraljevska vlada ima pravo istragu narediti, uputiti društvo da se svojih pravila pridržava ili razrešiti ga. I na kraju okrugli pečat: „Somborski šahovski klub, 1922.“
Ministarstvo unutrašnjih dela Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odelenje za Banat, Bačku i Baranju odobrilo je rad i pravila aktom br.16359/22., dana 24.XII 1922. god., ali je SŠK od gradskog senata dobio privremenu dozvolu odmah posle osnivanja.Odobrenje za rad Ministarstva unutrašnjih dela uručeno je tek 17.januara 1923.godine.
Tako su udareni prvi temelji bogate tradicije SŠK-a.
P. Carev